„ - Kreni na put. Kud bilo. Kući, u Johovac, promijeni kraj, ljude, nebo. Vrijeme je kosidbe. Zasuči rukave, stani među kosce, oznoj se, umori.
- Tužno je sad kod moje kuće.
- Onda, hajde sa mnom. Spremam se na put, do Save. Konačićemo u hanovima, među buhama, ili pod bukvama, proputovaćemo pola Bosne, preći ćemo i u Austriju, ako hoćeš.
- Ti misliš da je putovanje svakome zadovoljstvo, kao tebi. Čak i lijek. Taknuo sam u pravo mjesto i žica je zabrujala.
- Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremenom na vrijeme - rekao je, paleći se. Čak i više: da nikad ne zastane duže nego što je neophodno. Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smiješiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad, stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože mijenjamo. I opet se vraćamo, smireni, utješljivo prevareni...
- Zato ti neprestano odlaziš? Da sačuvaš privid slobode? Znači li to da slobode nema?
- Ima i nema. Ja se krećem u krugu, odlazim i vraćam se. Slobodan i vezan.
- Onda, treba li da idem ili da ostanem? Jer je svejedno, izgleda. Ako sam vezan,nisam slobodan. A ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?
- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da podješ, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš. Onda, spremi se na put. „
Meša Selimović „Dervis i smrt“
Pored ostalih bitnih ciljeva čije sam ostvarenje zacrtala sebi kao najvažniji cilj (cilj -ostvarenje ostalih ciljeva :) do kraja svog ograničenog života jedan se provlači kroz sve ostale - otkrivanje novog, neistaženog dela života hodanjem, letenjem, ronjenjem...tumaranjem. Sva moja dosadašnja putovanja rezultat su mojih želja iz prošlosti (svesnih ili nesvesnih). Taj nesvesni deo mene, želja za stalnim pokretom pratio me je od kada sam napravila prvi mali korak (ne tako veliki za čovečanstvo ali za mene značajan :) Vremenom sam shvatila da je potrebna hrabrost napustiti sigurnu obalu ali jedino na taj način možemo otkriti more novih saznanja. Hrabrost i odricanje od sigurnosti. Brod je siguran u luci ali to nije razlog njegovog postojanja. Kada ostanemo bez sigurnosti otvaraju nam se nove mogućnosti. Život nikada ne ulazi u slepu ulicu, nikada ne stagnira, jer je svaki trenutak uvek svež, nov i pun mogućnosti.
Kao dete zatvarala sam oči, vrtela globus i prstom ga zaustavljala maštajući o predelima na koju mi je prst ukazivao. Tada vođena tek svojom radoznalošću nisam znala ono što sam kasnije naučila : da novo mesto koje posetimo nikad nije samo slika mesta, nove kulture, ljudi to je bogatstvo za još jedan novi način gledanja na svet. Bogatstvo koje sam stekla tumarajući po svetu nije materijano. To su životne lekcije koje ispunjavaju dušu toplinom i čine život vrednim sećanja. Na svakom mestu na kom sam bila saznala sam nešto o drugima a najviše o sebi i shvatila da je pokret kroz promenu večiti pokretač razvoja naše ličnosti.
Probudite se i počnite da sanjajte. Usmerite svoje misli ka onom što želite i život će vam ubrzo krenuti tim putem. Ja želim da putujem...Uz sve što radim želim prelaziti puteve kojima nisam prošla, želim brisati granice uživajući u razlikama, želim udahnuti svet kako bih osetila kako cela Zemlja diše.
Pisanje ovog bloga proisteklo je iz moje želje da probudim ovu svest kod svih vas i da kroz svoje opise i doživljaje putovanja kroz sliku i reč, pokrenem tu želju. Da sačuvam pisanu uspomenu i podelim je sa drugima. Dok čitate svaki od mojih tekstova budite tamo u mislima... Krenite i stićićete me a onda ćemo zajedno nastaviti putevima novih neosvojenih predela.
Budite radoznalo budni čak i kad sanjate, i pomalo sanjivi čak i kad ste budni. Tek da skratite taj jaz između jave i sna. Sve što vam se dogodi u tom čarobnom komadu života, može se kasnije pretvoriti u vatromet a svi znamo koliko on ume da bude čaroban i sa koje daljine može da se vidi. Velike stvari počinju od malih početaka koja počnu na vreme. Zato krenite...
29 Jan 2012, 21:23:00
jedan od mojih ciljeva- da jos jednom krenemo zajedno :)
I.